Alternativni-My-Cer-logo-za-primenu-na-belim-pozadinama

+381 61 2020 087

Dispatch nomads edition Thessaloniki

Do Soluna se iz Beograda stiže jako lako.

Pravo i samo pravo i tu ste, što bi rekli mnogi kada ih pitate kako negde da stignete.

Bez šale, od Beograda do Soluna vas deli nekih 6 ili 7 sati vožnje. Ume to biti i malo duže, ovisno od stanja na granicama.
Mi smo se odlučili da krenemo u subotu, tako da nam nedelja ostaje za odmor i razgledanje.

Elem, plan je sledeći. Zajedno ćemo posetiti Solun, Volos i Atinu. Tu se razdvajamo i jedni idu za Santorini da uživaju u ostrvskom životu, a drugi za Barselonu i Pariz u istraživanje metropola.
Nalazimo se natrag u Atini, usput stajemo još jednom u Solunu i vraćamo se natrag zajedno.

Kako je Solun prva i poslednja “etapa” našeg putešestvija, pisaću o njemu jednom. Mada je o Solun malo i sto puta pisati.

Malo bi bilo reći da nam se svima Solun svideo. Nekako smo ga u svojoj glavi setovali kao usputnu stanicu i nismo nešto posebno očekivali od njega. Oh, kakva greška u koracima.

Prvo smeštaj. Gledali smo da to bude što bliže centru sa opcijama parkinga. Već tu smo se prijatno iznenadili. Hotelski smeštaj na “Booking” se može naći već od 50 evra za noć. Istini za volju, za malo više para se može se naći kvalitetniji smeštaj, što se definitivno isplati, posebno ako vas je više. Hotela i stanova za rentanje u samom centru ima zavidan broj tako da će vam smeštaj teško biti problem. Mi smo plaćali nešto više od pomenute cifre jer nam je trebalo nešto veće gde bi smo mogli da odvojimo jednu sobu za rad.

Solun je nekako stao u vremenu. Ali u najboljem vremenu. Onom kada su ljudi pričali jedni sa drugima umesto da blenu pusto u ekrane svojih telefona. Onom gde se život živi a ne juri za njim. To je prvi utisak koji Solun ostavlja na čoveka.

Široki bulevari puni drvoreda koji pružaju preko potreban hlad presecaju grad paralelno sve do same luke. Primetićete i sami već nakon par koraka, da trotoari u okolini centra nisu betonirani već popločani i to većim delom belim kamenom. Što je nekome luksuz drugom je višak materijala, rekao bi neko.

Lepota Soluna je u tome što iako u njegovom širem području živi preko milion ljudi, sam grad ne nosi breme megalomanizma. Nećete naći nebrojene oblakodere koji zaklanjaju pogled ka pitomom moru. Nećete naići na saobraćajne gužve u kojima se satima sedi u kolima bez ikakvog progresa.
Dovoljno je da iz bilo kog od bulevara skrenete par koraka levo ili desno u prvu ulicu na koju naiđete. Velike su šanse da će vas dočekati manji trg, pun ugostiteljskih objekata i još puniji ljudi, i to mahom lokalaca. Hrana je odlična, a usluga još bolja. Cene po lokalima možete očekivati da su jako slične onima u Beogradu. Sa tom razlikom da ovde možete dobiti i sveže morske plodove na meniju.

Uz samu obalu je i najpoznatije šetalište i deo od Jevrejske četvrti do Bele kule koje preseca Aristotelov trg definitivno morate proći peške. Bezbroj lokala i nezaobilaznih poslastičarnica se pruža pred vama i izbor je na vama. Što se slatkih poslastica tiče Grci su stvarno šampioni. Doslovce su me izvlačili iz poslastičarnica jer se na kraju sve svodilo na “samo još ovo da probam”…

Nadam se da ćete uživati u našim fotografijama iz Soluna.

Što se samih lokala tiče verujem da su male šanse da ćete naići na neki loš ali evo par preporuka:

Local – lokalnije od ovoga ne može, kul ekipa, Grci mahom i retko koji turista. Ozbiljan restoran sa još ozbiljnim menijem.
Velika bašta sa dosta hlada i po vrelom danu je pravo utočište.
https://localthessaloniki.gr/

Castello cafe – odlična kafa uz pogled na more
https://maps.app.goo.gl/258SYMTEmX4t7MfMA

El Gato Nero – preozbiljni čurosi
https://maps.app.goo.gl
nuxPbCioCioHNbTS9

Papasotiriou Patisserie Thessalonique –
raj na zemlji. malo je falilo da pitam jel mogu da me prime da radim bilo šta samo da budem u blizini najsavršenijih i najukusnijih kolača na ovome svetu

https://maps.app.goo.gl/HyBEPwvfG4Luht1LA

https://www.papasotiriou.com.gr/

 

ZAPOČNI BESPLATNO
perm_identity
call
email
visibility