Kako smo se ponovo našli u Atini, i preuzeli automobile sa aerodromskog parkinga, došlo je vreme da krenemo putem kuće.
Usputna stanica za odmor je kao po prethodnom planu ponovo bio Solun, kojem se ovog puta, vraćamo kao neki stari znanci. Jedan dan u Solunu nam je bio sasvim dovoljan da se okrepimo i napunimo baterije za put pred nama.
Deljenje puta u dve etape, nekih 6 sati od Atine do Soluna, sa pauzom, i nekih 9 sati od Soluna do Šapca sa pauzom i granicama nam se činilo najlogičnijim planom.
Iako dispečujemo vozače koji u cugu mogu u danu da izvezu hiljadu kilometara, mi ipak nismo u toj kondiciji (čak ni autom) pa smo se odlučili za bezbedniju varijantu.
Tokom vožnje natrag sabirali smo utiske i razgovarali o svojim iskustvima na ovom putu. Utisci o mestima koje smo posetili su polako nadglasali utisci o poslu. Kako je kome bilo raditi iz ovakvih uslova i kakve su bile performanse svakog od nas kao pojedinca a zatim i naravno, timski.
Izazova je bilo mnogo i ne može se reći da su bili retki. Kancelarija je ipak kontrolisano radno okruženje koje pruža mnogo po pitanju udobnosti i lakoće rada. Nekima je falilo radnog prostora jer jednostavno nisu mogli da se naviknu na rad na laptopu bez miša, drugima su nedostajale ergonomske stolice i bilo im je neudobno a nekima internet jednostavno nije bio dovoljno brz da bi radili nesmetano.
Sve u svemu, rad iz kancelarije je definitivno nenadmašiv, pre svega jer je fokus bez prekida i ometanja i pored mnogih drugih olakšica jednostavno daje mogućnost da se radne obaveze brže i lakše savladaju.
Sa druge strane, kao tim a i svi pojedinačno, smo bili na visini zadatka. Da bi smo to odradili sa ovako nepoznatih lokacija u smislu rada, to je zahtevalo dosta više napora nego obično.
Posao dispečera zahteva pristup određenim informacijama u specifično određenim momentima, koje treba pravilno iskoristiti i pretvoriti u benefite za svoje vozače i svoju firmu. Od informacija koje dispečer organizuje i prenese dalje zavise sve akcije drugih ljudi u tom lancu logistike. Tako da je čista glava u punom fokusu najbolji način da se obavi posao pravilno i bez grešaka.
Uzeli smo i obzir da nam je ovo prva “radna ekskurzija” ovog tipa, i da se sledeći put možemo još bolje spremiti.
Primetili ste već da sam napisao “sledeći put”. Da, da, to je zajednički utisak. Svi do jednog želimo ovo da ponovimo.
Kako kažu, radili su i davali i više od sebe no što daju svakog dana iz kancelarije a samo da bi bili na istom nivou a pored toga bi opet sve ponovo. Opšti utisak je da je i pored svog uloženog truda svakog dana ova avantura učinila da osećaju kao da dana jednog radili nisu.
Drugi opšti utisak je da svi jedva čekaju da se vrate u ofis.
Šta sam to učinio ovim ljudima?! 🙂
Ko to još jedva čeka da se vrati na posao?!
Da ne bi bilo da ovde pišemo naučnu fantastiku, molim vas shvatite da smo svi bili od kuće udaljeni dobrih mesec dana i da je to učinilo da čeznemo za svojim svakodnevnim rutinama.
Makar neke od njih i podrazumevale odlazak na posao.
Nadam se da vam je naš letopis bio zanimljiv i da ste uživali u čitanju o našim putešestvijima koliko i mi prolazeći kroz njih.
Planiramo da ih dogodine ponovimo, a možda čak i da ih snimimo kako bi vam što vernije preneli utiske.
Svako dobro i do sledećeg čitanja!