Imao sam 20 godina, završenu srednju školu bez aspiracija prema fakultetu, sa idejom da se zaposlim negde, da krenem zarađivati po prvi put. Tip poslova koje sam hteo raditi su bile najviše na poziciji prodavca.
Jednom prilikom, drugar koji je stariji 3 godine od mene, sa kojim bih se video sa vremena na vreme, spomenuo mi je da prolazi kroz neku obuku. Kada sam ga pitao o čemu se to tačno radi, rekao mi je da je u pitanju obuka za dispečere u trajanju od mesec dana. Pričao mi je o nekim od naučenih država i spomenuo neke od termina koje nikad nisam čuo. Sada, meni je cela ta priča bila previše apstraktna u početku – on ima neke kamione koje treba da “pokrije” itd, šta mu to znači? Na pitanje da li je teško naći posao, rekao mi je da je video kako nekoliko firmi potražuje radnike već neko vreme, tako da se ne brine oko toga. Posle svakog njegovog odgovora imao sam još više pitanja. Bio sam vidno zaintrigiran.
Odjednom, novi horizonti su mi se otvorili. Mesto prodavca za kojim sam inicijalno hteo ići je bilo zaboravljeno, i sada sam znao samo za posao dispečera. Uvek sam hteo raditi nešto preko računara, još bolje ako je na engleskom, i shvatio sam da bi ovo mogla biti moja prekretnica.
Kroz narednih 7 dana, upoznao sam momke koji drže obuku za dispečere i krenuo na istu. Mesec dana posle, znao sam više o ovoj industriji nego što prodavac za godinu dana rada zna o svom poslu. Prednost je ta što se u ovoj industriji 90 % naučenih stvari ne menja, tako da ne moram da brinem o tome da li postoji neko ko je kompetetivniji od mene u poslu, kao što sa programerima može biti slučaj.
Nedelju dana posle, imao sam prvi intervju, a dve nedelje posle, i prvi posao. Radno vreme je bilo od 14:00 do 24:00, dok je posao bio unosan, kao igranje igrice. Nekim danima bih uzeo lošije, a nekim bolje ture, ni jedan dan nije bio isti.
Obuka za dispečera je stavila pred mene nove izazove, a vec posle prvog meseca rada u firmi, vratio sam ulozen novac u obuku i zaradio još toliko. Posle je samo krenulo da se gomila.
Prednost koju ja imam u poređenju sa mnogo ljudi koji su mi posle prišli da pitaju gde mogu da krenu sa obukom za dispečere, svakako jeste vreme. Ja sam se zaposlio u ovoj industriji sa 20 godina, i za 3 godine rada sam imao prilike videti i one koji imaju daleko preko 40 kako rade i koji se takođe odlično snalaze. Ova industrija ne bira na osnovu godina, rase, seksualnosti. Pokaži kompetetivnost i integritet, i vrata će ti biti otvorena svuda.
Ivan Petrović – Marković