Ukoliko ste čitali neke od pređašnjih tekstova sa našeg sajta, i pogledali besplatne lekcije iz našeg ONLINE KURSA ZA DISPEČERE, verovatno do sada imate dobru predstavu o tome šta to tačno radi jedan dispečer, iliti disponent. (ukoliko niste pozivam vas da sada to uradite registrovanjem na my-cer.com)

Prvi i najzastupljeniji jeste upravo kompanijski dispečer. Ova vrsta angažmana jeste najjednostavnija za sve. Kompanijski dispečer ne razmišlja o traženju kamiona koje će dispečovati već direktno po dolasku u firmu mu ih dodeljuje menadžer.

Kada kompanijski dispečer treba da ide na odmor nije mu nikakav problem jer će firma i menadžment organizovati zamenu koja će brinuti o kamionima, tj, vozačima, umesto njega. I to bez obzira da li je sam špic sezone ili ne. Kompanijski dispečer ima svoje propisane radne sate u toku dana i nedelje nakon kojih više ne misli o poslu jer postoje druge službe koje pruzimaju njegov deo posla kada on nije tu. Svu opremu za rad obezbeđuje poslodavac. U početku se mahom radi iz kancelarije poslodavca a nakon nekog vremena, ukoliko se pojedinac pokaže dobro, moguć je i rad od kuće. Ovo se posebno pokazalo praksom tokom poslednje pandemije.

Što se tiče finansija prema dispečeru, sa firmom se potpisuje ugovor gde on tačno zna koliko je plaćen za svoj rad, koje metrike treba da ispoštuje da bi ostvario bonuse, koliko dana odmora ima godišnje, itd.

Znači u ovom slučaju je ceo sistem rada postavljen i on samo treba da ga prati.

Kao i u svakoj drugoj firmi gde se plaća rad po unapred dogovorenim obavezama, kompanijski dispečer dobija platu i kad mu vozi samo jedan kamion i vozač iz njegove grupe, i kada voze svi unutar njegove grupe. Naravno, u ovom slučaju jedan dispečer radi pod jednim “MC” brojem a za sve kamione i vozače o kojima on vodi računa. Može biti i poneka izmena, ali generalno gledano to je to, i on se vodi kao zaposleni unutar jedne organizacije.

Što bi naš narod rekao – sigurica.

Drugi, manje zastupljen jeste nezavisni dispečer. Ovde već ulazimo u tematiku preduzetnika.

Da bi uopšte ušli u ovu tematiku, da budete nezavisni dispečer trebaju vam sledeće tri stvari.

Da bi ste znali šta tačno radite i kako to najbolje i najefikasnije da radite. Da bi ste znali koliko tačno “klijenata” možete da kvalitetno opslužite na duži vremenski period (meseci, godine) i da budete u stanju da žonglirate između njih. I naravno, da ste u stanju da tačno definišete uslugu koju obavljate.

Da bi ste imali sa kime da radite. I na jednoj i na drugoj strani. Da ste u stanju i da nađete vozače koji imaju sopstveni “MC” a imaju samo jedan ili možda par kamiona. Takođe, da imate već uspostavljene kontakte sa brokerima kako biste mogli tim vozačima koji su sada vaši klijenti, da pružite kvalitetan servis.

Da ste u stanju da pratite cash flow, da možete predvideti dobre i loše mesece unutar industrije, da shvatite da novac koji ste prometovali sa klijentom nije vaš novac već sada firmin novac i da firma koju sada vi vodite ima svoje rashode a da tek kada platite rashode ono što ostane ide vama.

Da budete spremni na to da nećete svakog meseca prihodovati isto, već nekada više a nekada i znatno manje jer upravo vaša zarada zavisi od toga koliko vaši klijenti prihoduju.

Nezavisni dispečeri rade na unapred fiksno dogovoren procenat od prometa svojih klijenata. Tako da za razliku od malopre pomenutih kompanijskih dispečera kojima se plata ne menja u odnosu na broj trenutno aktivnih vozača unutar njihove grupe, ovde je priča u potpunosti drugačija. Što manje vozača vozi to manje prometa ima, što je jednako manjoj zaradi za nezavisnog dispečera. A fiksni troškovi se ne menjaju. Tu su i čekaju vas iza ćoška, svakog meseca, bez izuzetka.

Nebitno je da li ste bolesni, da li želite ići na odmor ili jednostavno imate neke porodične obaveze (svi smo ljudi, pa i toga ima naravno). Vašeg klijenta u principu to jednostavno ne interesuje. On plaća za vašu uslugu i zavisi od nje. A ako je vi ne možete pružiti onda on mora ići kod nekoga ko to može.

No hard feelings, it’s just business.

To što vi danas ne možete doći na posao znači da njegov kamion i vozač ostaju zarobljeni negde bez ture za taj dan (ili duže) i da je on na gubitku. Jer najskuplji kamion je onaj koji stoji i ne vozi.

Takođe, tom logikom gledano, i svaki dan koji ne radite kao nezavisni dispečer je za vas gubitak.

Odmore možete planirati isključivo zajedno sa klijentima koje dispečujete.

Tako da kada su njihovi vozači na odmoru, tada možete i vi biti. A male su šanse da će im svi u isto vreme odmarati.
Čak i da je to slučaj uzmite sledeće u obzir – kada oni ne voze i kada vi odmarate, ne zarađujete ništa.

Pritom, u ovom slučaju, kada se završi standardno radno vreme kompanijskog dispečera, ukoliko postoji još obaveza nakon ili pre istog, nezavisni dispečer mora da ih reši. Tako da je on u ovom slučaju dostupan 24/7/365 dana godišnje.

Iliti cele godine visi na čiviluku i čeka na poziv svojih vozača kako bi im pritekao u pomoć.

Naravno, i ovde postoji mogućnost da se ovo izbegne, zaposlenjem trećih lica koja bi obavljala taj deo posla.

E tu vam pored preduzetničkog treba i menadžerski duh. Pored svakodnevne borbe sa brokerima i marketom, praćenjem vozača i podmiravanja njihovih poslovnih potreba, pored praćenja sopstvene likvidnosti, saradnje sa bankom, poreskom, podmirivanjem obaveza, ulazite i u menadžerski deo.

Sastavljanje rada u smenama za zaposlene, slobodni dani, odmori, biti konkurentan sa platom i uslovima rada, konstantno menjanje zaposlenih usled manjka kvalitetne radne snage…

Nakon svega navedenog tu su i nemale stavke poslovnog prostora iz kojeg se radi, tehnike i opreme zahtevane da bi se obavljao ovaj posao, plata i doprinosa ukoliko neko radi za vas i naravno neizbežnih poreza. Pored sve većih obaveza uz ovo dolazi i manja zarada jer ste prepuštanjem dela posla nekom drugom se odrekli i dela kolača.
Ali dugoročno gledano, sada barem možete da spavate noću iako ste nezavisni dispečer.

Razlike su očigledne, sa time da prva pozicija ne može dovesti do nekog značajnog hijerarhisjkog napretka ali sa sobom definitivno nosi konstantnu dobru zaradu i sigurnost radnog mesta.

Druga nudi mogućnost skaliranja posla gde je granica samo ucrtana ambicijom pojedinca, ali i daleko veće mogućnosti da ne samo ne zaradite, već i odete u minus.

Obe su primamljive na svoj način i samo od afiniteta pojedinca zavisi put kojim želi krenuti.

Ako još ne znaš sigurno koji bi tvoj put bio, registruj se na MY-CER.COM i pogledaj besplatne lekcije koje će ti pomoći u lakšem donošenju odluke.