Ako biste pre deset godina nekome rekli da će ljudi iz Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije zarađivati pristojne dolare tako što će pričati sa vozačima u Teksasu, taj bi vas verovatno pogledao kao da ste mu ponudili da prodaje snove na pijaci.
Znam i sam sa kakvim sam se pogledima tad još sretao kad bih rekao čime se bavim i šta radim.
Odmahivanje rukama, “jeste, najbolje sad baš” i naravno, nezaobilazna “a da mi ispečeš jednu pogačicu” su bile redovne pojave pre 12 godina kada sam ušao u industriju.
Bio sam među pionirima koji su razbijali led i predrasude prema radnicima koji se nalaze “preko okeana”. Te predrasude nisu dolazile isključivo od druge strane sa kojom se pregovori vode kako bi se obezbedila najbolja tura za kamion, već i od članova unutrašnjeg tima saradnika.
Zauvek će mi ostati urezane u sećanje večite genijalne reči kamiondžije “šta mi ti možeš pomoći kad nisi u USA?”.
Kasnije, kad su kroz praktičan rad vozači shvatili da niijedan dispečer (niti broker) ne bi ustao iz svoje kancelarije gde god da se nalazi u USA, seo u auto i došao da mu promeni gumu, crevo na hladnjaku ili otklonio svojim rukama bilo koji drugi kvar, kao ni da pomogne radnicima na utovaru ili istovaru da bi ubrzao sam proces, stvari ne samo da su legle na svoje mesto…
Mnogi vozači sa kojima su dispečeri sa naših prostora sarađivali u početku, posebno u tim ranim godinama, su bili upravo sa Balkana. I patili od ozbiljnog “Balkantitisa”.
To je veoma čudna bolest, čiji simptomi se kod pojedinca manifestuju tako da, i nakon godina ili čak decenija života i rada u stranoj zemlji, poznavanje jezika, običaja i kulture, jednostavno izostaju.
Poslovica koja kaže da “ne možeš naučiti starog psa novim trikovima” je u ovom slučaju često bila tačna.
Tako da se od “kako mi ti možeš pomoći kad nisi u USA” jako brzo prešlo na “deder vidi šta ovaj ‘oće” i prosleđivanja telefona nekome.
Kako jedno vuče drugo, tako su i brokeri, druga strana ove medalje, videli da “oni preko bare” nisu samo tu da im “ukradu posao”.
Svaki put kada bi vozač koji ne govori dobro jezik rekao “KOL MAJ DISPAČ”, isfrustriranom brokeru koji ne može da uspostavi komunikaciju i zaključi da li je njegov teret bezbedno utovaren, u tranzitu ili istovaren, “onaj preko bare” dispečer bi legao kao melem na ljutu ranu.
Da rad i trud umeju da prevaziđu i najveće prepreke govori upravo ova industrija.
Od slabo poznatog zanimanja, gde su ljudi sa nevericom gledali u mene kada bih rekao čime se bavim, do današnjeg dana, kada je ova industrija jedan od glavnih pokretača deviznog priliva na Balkanu.
Danas, eno ih, stotine dispečera kamiona po firmama, kafićima, coworking prostorima i dnevnim sobama, sa slušalicama na glavi i tri monitora ispred sebe, upravljaju kamionskom flotom kao da vode svemirsku misiju.
I ne samo to. Već su pioniri ovog posla na Balkanu otvorili prostor za mnoge druge poslove u ovoj industriji koji se mogu raditi sa bilo kog mesta u svetu.
Regruter, customer sales, carrier sales, maintenance, accounting, eld specialist, su role koje su procvetale poslednjih godina i kod nas na Balkanu a vesnik tog proleća je upravo bio – dispečer.
Što je još jako interesanttno, poslednjih godina su sve manje u igri vozači koji vuku poreklo sa Balkana. Velike firme iz ove industrije su prepoznale kvalitet radne snage i ušle jako na tržište rada na Balkanu, kupeći vrhunski talenat sa polica kao da je na Black Friday rasprodaji.
Čak je i veliki američki gigant Echo Global Logistics, jedna od najvećih 3PL kompanija iz Čikaga sa mrežom od preko 24.000 prevoznika, došao na Balkan i zaposlio ljude da rade potpuno remote, sto posto od kuće.
Ako ste tip koji voli red, ali ne beži od haosa, sedite udobno. Ovo je vodič kroz jedan sasvim običan, a opet nikad običan dan u životu dispečera.
Kada se prvi put susretnete sa svetom transporta, sve deluje kao da je neko spojio vojsku, cirkus i berzu u jednu kancelariju.
Tu su shipperi koji imaju robu, brokeri koji tu robu pokušavaju da pošalju, vozači koji voze, i, u sredini svega taj dispečer koji pokušava da sve to funkcioniše, a da mu ne popije živce.
Za razliku od brokera, koji ima licencu i uzima proviziju ili razliku u ceni od svog klijenta i onoga štto plati prevozika, dispečer ima kamione, ali ima i sve drugo: tabelu sa rutama, telefone koji zvone i nervni sistem koji bi mogao da posluži kao kabl za visoki napon.
Njegov zadatak je jednostavan samo na papiru: pronađi teret, uskladi ga sa mogućnostima vozača, poveži ih, pošalji papire, i moli se Bogu da sve stigne na vreme.
Ah da, i uradi to na najbolje profitabilan način.
U praksi, dispečer je operativni mozak svake prevozničke firme i jedini koji zaista zna gde su kamioni, kad će stići i da li će uopšte stići.
Dispečer ne vodi ratove, ali svakodnevno bije bitke.
Njegovo oružje su telefon, e-mail i TMS softver a protivnici su kašnjenja, loša vremenska prognoza i brokeri koji tvrde da “nemaju više para za taj lane”.
Dispečer započinje dan u stilu meteorologa i generalštaba zajedno.
Gleda gde su mu kamioni, koji su slobodni, koliko im treba do sledećeg utovara i da li je vozač Džon (koji zapravo nije Džon, nego Jovan iz Leskovca) ponovo promašio rampu.
Uz pomoć GPS sistema, Load boardova i drugih čudesa tehnologije, prati se svaka tačka na mapi. Kad vozač javi da “nije baš siguran gde je utovar”, dispečer, bez trunke panike, mirno ukuca adresu u Google Maps i pošalje mu screenshot, uz osmeh i laku ironiju:
“Dragi Džone, to je tačno ona ulica pored koje si upravo prošao.”
Ako postoji posao u kojem je glas važniji od diplome to je ovaj.
Dispečer pregovara sa brokerima, dogovara cene, šalje Rate Confirmation, proverava statuse i potvrđuje isporuke.
U danu u kojem prosečan čovek izgovori dve hiljade reči, dispečer ih izgovori dvadeset hiljada od kojih polovina počinje sa “Hello, my friend…”
Engleski jezik je, dakle, neophodan.
Ali ne akademski, nego onaj praktičan, živ, onaj kojim možete da kažete “We can do that load, but we need a bit better rate, buddy.”
Jer dispečer je istovremeno i prevodilac, i diplomata, i trgovac živcima.
Dispečer ne planira probleme. Oni planiraju njega.
Kvar na kamionu, utovar odložen, broker se ne javlja, vozač zapeo na pumpi jer GPS vodi kroz šumu… sve to može da se desi u istom satu.
I dok bi neko drugi paničio, iskusni dispečer uzdahne, otvori novu tab u pretraživaču i kaže sebi:
“Dobro, hajde da vidimo šta sad ne radi.”
On je krizni menadžer na daljinu.
U stanju je da iz fotelje reši kvar u Teksasu, a da mu ni kafa ne postane hladna.
8:00 AM – Prvi korak: kafa i Load board. Gleda se gde su vozači, ko je slobodan, a ko “samo što nije stigao” (što obično znači da mu treba još tri sata).
9:00 AM – Pozivi brokerima.
Pregovori su kratki i intenzivni: “Can you do better?” – “No, that’s all I got.” – “Come on man, the tolls alone are killer on this one! Send it for $200 more and you’ve got the truck!”
Posle tri minuta, dogovor pada, a dispečer u sebi slavi kao da je zatvorio transfer u Premijer ligi.
10:00 AM – Slanje Rate Confirmation-a, ažuriranje sistema, proveravanje lokacija.
1:00 PM – Kvar na kamionu. Novi tovar otkazan. Broker ljut. Dispečer smiren.
3:00 PM – Još nekoliko poziva, ažuriranja, par uspešnih utovara i poneki “small victory dance” pred monitorom.
5:00 PM – Završni izveštaji. Pogled na sat. Osmeh. Još jedan dan preživeo.
Ako ste osoba koja voli dinamiku i izazove, dispečerski posao vam neće dati mnošto momenata u kojima ćete samo da dišete mirno. Ali zato nikad nećete na poslu zaspati od dosade.
Dispečerski posao nije za svakoga.
Ali za one koji vole da “voze iz senke” i imaju mozak koji radi brže od signala GPS-a ovo je posao sa više prilika nego što ima milja na američkim autoputevima.
Mnogo pomaže i to što je veliki deo ovog posla “gejmifikovan”. Softver koji se koristi, od traženja tura do praćenja lokacija vozača, do tabela uspeha, veoma podseća na neku od ozbiljnih igrica.
Od nekoga ko je provodio sate pred kompjuterom igrajući igrice, kroz ovaj posao sam došao do toga da na kompjuteru (čije specifikacije bih samo mogao poželeti kao mlad momak) nemam nijednu igricu instaliranu, a 3 najpopularnije konzole samo skupljaju prašinu po kući.
Bolja igrica od ove ne postoji, potpisujem.
Biti dispečer kamiona znači biti organizovan kao planer, smiren kao monah i brz kao refleks.
To je posao u kojem svaki dan imaš priliku da naučiš nešto novo. O ljudima, rutama i strpljenju.
Ako želiš da naučiš sve što jedan dispečer mora da zna, od pronalaženja tura do komunikacije sa brokerima i rada na stvarnim tržištima, pogledaj MY-CER obuku za dispečere.
👉 Kroz praktične lekcije, vežbe i mentor plan, dobićeš sve što ti treba da započneš karijeru kao dispečer kamiona
